Kao jedan od najstarijih dnevnih listova u Srbiji, Večernje novosti su tokom više od sedam decenija postojanja prošle kroz razne faze – od državne kontrole do privatizacije, i sa vlasnicima koji su se smenjivali, od onih itekako poznatih javnosti, do ljudi koji su bili gotovo anonimni.

Ipak, neke stvari se nisu promenile - pre svega, tendencija Novosti da se dodvoravaju populističkim režimima.

Hroničari medijske scene Večernje novosti pamte pre svega po lošem – nekada kao udarnu pesnicu Miloševićeve propagande, danas kao jednog od najodanijih glasnogovornika vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

Osnovane su 1953. godine kao večernji list (večernja izdanja novina, stizale su na kioske kasnije popodne ili uveče). Vrhunac tiraža i poverenja publike dostigle su tokom 80-ih, kada su, kako sami tvrde, više puta prelazili 500.000 primeraka.

Proruski narativi, dezinformacije i propaganda

Na domaćem planu, Novosti prate retoriku Vučićevog režima, ponekad zvučeći kao  propagandni pamflet vladajuće stranke. Izgradnju deonice auto-puta ili otvaranje fabričkog pogona, Večernje novosti će upisati u veličanstveno postignuće vlasti nakon koga sledi uzlet domaće ekonomije i era blagostanja za radnike.

Podrška režimu se vidi i u ostrašćenim tekstovima o opoziciji o kojoj se piše kao o nekompetentnoj i potplaćenoj, kao uostalom i o aktivistima, nezavisnim novinarima i svim drugim kritičarima vlasti. 

Profilisale su se i kao „megafon” Kremlja, dosledno zastupajući proruski pogled na svet prikazivanjem Zapada i njegovih politika u uglavnom negativnom svetlu, a Putinovu Rusiju kao zemlju koja baštini „prave” vrednosti.

U najširem smislu, narativi koje Novosti promovišu uglavnom su zasnovani upravo na crno-belim dihotomijama i podelama na „nas” i „njih”, pri čemu su „oni“ najčešće Zapad, Hrvati i Albanci, ali „oni” su i građani Srbije kojima su zapadne vrednosti bliskije, „oni” su političari i simpatizeri opozicije, domaći novinari koji istražuju korupciju, pripadnici nevladinih organizacija, borci za ljudska i manjinska prava, kritičari Srpske pravoslavne crkve i nacionalističke retorike. U „mi” sa druge strane, prema narativu Večernjih novosti, spadaju Srbi (ili Rusi) koji podržavaju Vučića i Putina, porodični ljudi heteroseksualne orijentacije, oni koji preferiraju ćirilicu, slave krsnu slavu i služe vojni rok.

Osim propagande, Večernje novosti se ne libe da objavljuju i neproverene, senzacionalističke i manipulativne tvrdnje u svojim vestima i izveštajima.

Kontinuiranu praksu kršenja Kodeksa dokazuju i brojevi.

Tako monitoring Saveta za štampu, pokazuje da su Večernje novosti Kodeks prekršile u čak 440 tekstova u drugoj polovini prošle godine.

Naša redakcija već godinama analizira naslovne strane tabloida i nacionalnih dnevnih listova, a zaključak je isti - Večernje novosti uglavnom se nalaze u vrhu po broju objavljenih manipulativnih i neutemeljenih vesti - u 2023. imali su ih čak 226.

Kao i Informer, Večernje novosti dobijaju mnogo tužbi za objavljivanje netačnih informacija - samo u prva tri meseca ove godine, dobili su 36 novih tužbi ovim povodom, pokazuju podaci poslovnog registra.

Trnovit put privatizacije: od Kipra do Smedereva

Privatizacija „Novosti” koja se odigrala dvehiljaditih, našla se među 24 sporne privatizacije u izveštaju Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije 2011. godine. 

Prema zaključcima Saveta iz tog vremena, ova privatizacija bila je primer nelegalnog i prikrivenog preuzimanja državne imovine. 

Ključna faza desila se 2006, kada su tri strane firme – Trimax Investments i Ardos Holding iz Austrije, i Karamat Holdings sa Kipra – istovremenom kupovinom akcija zajedno preuzele preko 60 odsto „Večernjih novosti”.

„Kvaka” je bila u tome što je svaka pojedinačna firma na taj način imala manje od 25 odsto akcija - što je bio zakonski prag iznad koga bi moralo da se obznani ko je kupac. Tako je novi vlasnik Novosti godinama ostao anoniman, jer javnost  nije znala da su te tri firme zapravo delovale kao grupa iza koje je stajao jedan čovek.

2010. biznismen Milan Beko je na televiziji B92 otkrio da je to bio on. To priznanje je, kako je Savet kasnije u izveštaju naveo, potvrdilo njihove sumnje da je vlasništvo bilo namerno skrivano. Devet godina kasnije, država je opet preuzela brigu o ovom dnevnom listu, 2019. i to preko štamparije Borba. Reč je o štampariji u vlasništvu države kojoj su Večernje novosti u tom momentu dugovale više od pola milijarde dinara, pa je doneta odluka da se dug konvertuje u vlasništvo. 

Samo tri meseca kasnije, našli su novog kupca. Borba je prodala list tada maloj firmi Media 026 iz sela Vučak kod Smedereva. Vlasnik ove firme je biznismen Boban Rajić, koji je do tada bio gotovo nepoznat van lokalnih krugova. Kupovina je vredela oko 2,5 miliona evra i otvorila je neka pitanja – između ostalog, otkud ovaj smederevski privrednik u medijskom biznisu. 

Tek nakon preuzimanja „Novosti“, pojavljuju se informacije o njegovoj bliskosti sa ljudima iz vlasti. Tako je, na primer, registraciju firme Media 026 obavio advokat Igor Isailović, blisko povezan sa ministrom Sinišom Malim i Anom Brnabić. 

Isailović i Rajić su i ranije imali poslovni odnos - naime, u vreme dok je Rajić bio direktor kompanije „Dunav”, Isailović je kontrolisao njegov rad kao član nadzornog odbora, prema podacima Agencije za privredne registre.

Rajić se nije tu zaustavio u širenju medijskog carstva – 2022. godine kupio je i 50 osto udela u listu „Politika“, a zatim postao i njen stoprocentni vlasnik, kao i većinski vlasnik kompanije NIP Borba. Tako je, sa samo 40 godina, došao u posed dva najstarija lista u Srbiji i zgrade Politike u centru Beograda.

Lica od uticaja

Na svojim društvenim mrežama, Boban Rajić tvrdi da je diplomirao na univerzitetu „Megatrend“. 

Pre nego što je zakoračio u medijski biznis, njegovo poslovanje uglavnom je bilo orijentisano ka trgovini i upravljanju nekretninama. Većina njegovih firmi bila je koncentrisana oko rodnog Smedereva, a često posluje zajedno sa članovima porodice, posebno sa bratom Bojanom Rajićem. 

Braća Rajić dele vlasništvo i u firmi M29, osnovanoj u oktobru 2024. Preko ove firme u decembru prošle godine kupili su zgradu u Makedonskoj ulici u Beogradu u kojoj je smeštena Politika. 

Pored Rajića, važna figura u Novostima je i njen glavni i odgovorni urednik - Milorad Vučelić. 

Vučelić je bio jedan od uticajnijih ljudi u srpskim medijima 90-ih i 2000-ih. Najpoznatiji je po tome što je bio generalni direktor RTS-a tokom rata u BiH i Hrvatskoj (1992-1995), u periodu koji je, zbog ratnohuškačke režimske propagande na malim ekranima, ostao upamćen kao verovatno najsramniji u istoriji RTS-a. Osim što je bio Miloševićev blizak saradnik, Vučelić je član SPS-a. Nakon političkih promena 2000, povukao se iz javnog života, ali se kasnije vratio u medije – preko nedeljnika Pečat, a zatim i kroz uticaj u listu Večernje novosti. Jedna od ključnih saradnica Milorada Vučelića je njegova pomoćnica Andrijana Nešić. 

Javnost je za nju čula u martu 2021. kada je tvrdila da opozicioni lider Dragan Đilas poseduje tajne račune na Mauricijusu i u Švajcarskoj, na kojima navodno ima gotovo 6,4 miliona evra. Ovo je pokrenulo kampanju provladinih medija i državnih zvaničnika, u kojoj je veoma agilno učestvovao i ministar finansija Siniša Mali. 

Istraživanje KRIK-a i OCCRP-a je dve godine kasnije pokazalo da su ovi tekstovi u Novostima bili deo dezinformacione kampanje koju je za Vučićevu vlast osmislio Izraelac Tal Hanan, a ispostavilo se i da su dokumenti koje su Novosti objavile zapravo falsifikati.

Uprkos svemu ovome (ili upravo zbog toga), Večernje novosti uživaju unosnu institucionalnu podršku. 

Prema analizi Raskrikavanja, izdavač Večernjih novosti je tokom 2023. godine dobio oko 267.000 evra iz državne kase i sa lokala preko tendera za oglašavanje i projektnog sufinansiranja.