Sputnjik je ruska državna novinska agencija i radio servis sa središtem u Moskvi, osnovana novembra 2014. godine pod okriljem državne medijske grupe Rosija Sevodnja. Kao naslednik RIA Novosti i Glasa Rusije, od osnivanja je usmerena na međunarodnu publiku.

U skladu s tim, Sputnjik proizvodi sadržaj na više svetskih jezika i ima regionalne redakcije u brojnim zemljama. Međutim, njegov rad prate optužbe za širenje dezinformacija i propagande, zbog čega je zabranjen u više država. Zapadne vlade ga opisuju kao jedan od ključnih instrumenata ruskog informacionog rata.

Početkom 2019. godine, Fejsbuk je uklonio stotine naloga koji su se predstavljali kao nezavisne informativne stranice, ali su, kako je navedeno, bili pod kontrolom zaposlenih u Sputnjiku.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Evropska unija je zabranila emitovanje Sputnjika na svojoj teritoriji, dok su neke društvene mreže uklonile njegove profile. Kako je tada saopštio Sputnjik, pojedine nacionalne redakcije, poput francuske, španske, nemačke i grčke, prestale su sa radom.

Prema izveštaju američkog Stejt departmenta, Sputnjik je poslednjih godina igrao važnu ulogu u negiranju ruskih vojnih akcija, prikazivanju Ukrajine kao nacističke države i promovisanja narativa da je Zapad odgovoran za rat.

U Srbiji je Radio Sputnjik počeo emitovanje nekoliko emisija krajem januara 2015. godine, ali ne na svom, zasebnom radiju, već iz prostorija Studija B u Palati Beograd, koristeći njegovu frekvenciju.

Njegove emisije reemitovane su na više lokalnih radio-stanica, uključujući Radio Požarevac, nišku stanicu Glas, Radio Kruševac, Radio Šumadiju i Radio Delta. Na Radio Novostima emitovana je jedna spoljnopolitička emisija.

Glavna i odgovorna urednica Sputnjika Srbija, Ljubinka Milinčić, izjavila je povodom prvog rođendana radija da je cilj dolaska ovog medija u Srbiju bio da pruži „drugu stranu” u informisanju: „Postalo je jasno da je na informativnom polju u Srbiji situacija monotona, da imamo prlično jednostran pogled na svet. Svedoci smo da 20 godina slušamo jednu priču i jednu istinu, da se pogotovo poslednjih godina taj pogled pretvorio u Zapadni pogled na svet”, rekla je Milinčić tada.

Prema podacima sa sajta Sputnjika, 22 radio-stanice u Srbiji i Republici Srpskoj trenutno reemituju njihove emisije. 

Pored radijskog programa, od osnivanja je aktivan i veb-portal, gde se trenutno može slušati radijski sadržaj. Portal je prvobitno funkcionisao na adresi „rs.sputniknews.com”, koja i dalje vodi na Sputnik, ali se 2022. preselio na novi domen „sputnikportal.rs”.

U impresumu se navode dva imena – glavna urednica Ljubinka Milinčić i zamenik glavnog urednika Uroš Bobić. Prema pisanju Vremena iz 2016, Sputnjik u Beogradu je zapošljavao oko 40 ljudi.

Milinčić je novinarka, publicistkinja i prevoditeljica, kako se navodi u njenoj biografiji na sajtu Sputnjika. Ističe se i da je godinama radila u Moskvi kao dopisnica Tanjuga, NIN-a i RTS-a, a takođe je bila zaposlena u Politici i uređivala dnevni list Demokratija. Osim novinarstvom, bavi se prevođenjem sa ruskog, a autorka je i nekoliko knjiga.

Pa tako, prema opisu sa sajta jedne knjižare, u biografiji „Fenomen Putin – Čovek koji je stvorio sam sebe”, Putina predstavlja kao običnog čoveka o kome govore njegovi saradnici, psiholozi, pa čak i astrolozi. Knjiga govori i o njegovim sportskim uspesima, interesovanjima, hobijima i odnosu prema religiji.

Još jedna njega knjiga, „Vladimir Putin – Moja bitka za Kosovo”, prikazuje kako se Rusija menjala od trenutka kada je Putin došao na vlast do danas. Sadrži 12 poglavlja o njegovoj predsedničkoj karijeri, a jedno od njih, kako je pisao Danas, posvećeno je Kosovu i Metohiji, gde su izneti njegovi stavovi o tom pitanju.

Inače, Milinčić je majka Jelene Milinčić, glavne urednice RT Balkan, drugog ruskog državnog medija u Srbiji.

Nekoliko meseci pre lansiranja Sputnjika otvoreno je predstavništvo ruske državne agencije Rusija Sevodnja u Ulici Strahinića Bana u centru Beograda. U ovoj zgradi u kojoj, prema podacima katastra, postoje četiri stana, Ruska federacija poseduje tri. Reč je o prostranim stanovima u prizemlju, na prvom i drugom spratu, ukupne kvadrature od preko 430 kvadrata, koji su međuvremenu rekonstruisani i prenamenjeni u poslovni prostor. Danas se u ovim prostorijama nalazi i Sputnjik, o čemu svedoči i tabla na ulazu u zgradu, mada adresa nije objavljena na sajtu redakcije.

Prema pisanju ruskog Komersanta iz decembra prošle godine, „Rusija sevodnja”, pod čijem okriljem radi i agencija Sputnjik, ove godine dobiće više novca nego prošle. Naime, ukupna planirana sredstva iz federalnog budžeta za finansiranje javnog informisanja biće oko 1,5 milijardi evra. „Rusija sevodnja” dobiće 118 miliona, što je za oko 32 miliona evra više u odnosu na 2024. godinu. 

Pored podrške Rusiji, Sputnjik deluje kao medij koji podržava i aktuelnu srpsku vlast. O događajima se izveštava dominantno iz ugla vlasti, dok se stavovi i izjave opozicionih aktera često ignorišu. Prostor za prozapadno orijentisane političare gotovo da ne postoji, a izveštavanje favorizuje narative vlastima u Srbiji i Rusiji.

Redakcija Raskrikavanja poslala je redakciji Sputnjik Srbija niz pitanja o transparentnosti, uređivačkoj politici i finansiranju, ali odgovor nismo dobili. 

Pitali smo ih, između ostalog, zbog čega u impresumu njihovog medija nisu navedena imena novinara i adresa kancelarije, kao i da li planiraju da ih objave radi veće transparentnosti. Takođe, tražili smo komentar na ocene da njihovo izveštavanje otvoreno podržava režime Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, često bez kritičkog osvrta. Postavili smo i pitanje o izvorima finansiranja – da li se finansiraju isključivo iz ruskog budžeta ili ostvaruju prihode iz drugih izvora. 

Ljubinka Milinčić od 2022. godine vlasnica je i kompanije Signal Medija doo, registrovane za emitovanje radio-programa.