Jedan od najstarijih desničarskih portala u Srbiji koji i dalje aktivno radi. Rad ovog sajta, koji je osnovan 2008. godine kao elektronsko izdanje istoimenog dnevnog lista, obeležili su usponi, padovi i kontroverze, ali ponajviše upečatljiva promena „kursa” – od potpune naklonjenosti do totalnog animoziteta prema Aleksandru Vučiću. 

Priča o sajtu Pravda je neodvojivo vezana za istoriju lista koji se u Srbiji distribuirao od 2007. do 2012. godine. To je period kada su na vlasti i dalje bile demokratske opcije – državom je predsedavao Boris Tadić, a vladu Vojislava Koštunice (2007–2008) zamenila je vlada Mirka Cvetkovića (2008–2012). Najjača opoziciona partija u to vreme bila je Srpska radikalna stranka čija će snaga, međutim, početi da slabi već na jesen 2008. godine kada iz nje istupaju Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, i sa delom radikala formiraju Srpsku naprednu stranku. 

Značajna medijska podrška novoformiranoj partiji, naročito Vučiću i Nikoliću, bili su list Pravda i istoimeni portal pokrenut 2008. godine.

Pravda se od starta (2007) profilisala kao opozicioni tabloid, kritičan prema vlastima koje su obećavale ulazak u EU i naklonjena radikalima koji su bili protiv. Ipak, kada su Vučić i Nikolić 2008. formirali SNS, Pravda im nije zamerila ono što su im zamerali radikali: što su se otcepili od matične stranke i opredelili se za evropske integracije.

Naprotiv. Na sajtu SNS-a i dalje postoji arhiva naslova koji svedoče o prostoru koji su naprednjaci, kroz intervjue i izjave, dobili u ovom listu: „Radikali krenuli u hajku na Vučića: LUDILO”, „Gordana Pop-Lazić iznosi monstruozne laži o Nikoliću: Baba bez srama”, „Ispovest: Tomislav Nikolić iskreno o odnosu i sukobima sa liderom SNS: Šešelj greši”, „SRS mesečno vrti 14 miliona: Nikolić tvrdi da radikali nisu u finansijskoj blokadi”. 

Ko je stajao iza lista čiji je prvi broj simbolično odštampan na Vučićev rođendan, 5. marta 2007? Zvanično – njemu bliski ljudi. Nezvanično – upravo on.

Izdavač Pravde bila je firma Pravda Press, koju je 2006. godine osnovao Đorđe Martić. On je, inače, možda i najpoznatiji po tome što je u vreme bombardovanja bio urednik Politike Ekspres, kada je u tom listu objavljen tekst „Ćuruvija dočekao bombe” – pamflet u kome je Ćuruvija nekoliko dana pre ubistva targetiran kao strani plaćenik. Ministar informisanja je u to vreme bio Aleksandar Vučić.

Svoju firmu je nekoliko meseci kasnije poklonio Jugoslavu Petkoviću, sadašnjem direktoru državne kompanije za trgovinu oružjem Jugoimport SDPR, i Nemanji Stefanoviću, bratu bivšeg ministra Nebojše Stefanovića. Koji mesec kasnije, pet posto vlasništva predaju u ruke i Vučićevom kumu, Nikoli Petroviću. Na direktorskom mestu ove firme je nekoliko godina bila tadašnja Stefanovićeva supruga Ana. 

Kada je o redakciji reč, nju je u početku vodio Predrag Popović, pre toga poznat i kao urednik lista Nacional, ugašenog u akciji Sablja 2003. godine pod sumnjom da je reč o glasilu zemunskog klana. 

Popović se u Pravdi zadržao oko tri godine, a kasnije će u svojim kolumnama i knjigama pisati da je na to mesto došao upravo na Vučićev poziv. Poziv je, kako tvrdi, prihvatio ne bi li „uhlebio dvadesetak saradnika”, ali se ispostavilo, prema njegovim svedočenjima, da mu je to bila „najveća životna greška”. Popović je danas zamenik urednika antirežimskog Magazina Tabloid, Milovana Brkića. 

Nakon njega je na uredničko mesto 2010. godine došla Slavica Jovović, a Pravda je i dalje držala isti kurs sve do gašenja. Iako sve vreme naklonjena Aleksandru Vučiću, ipak je ugašena juna 2012 – mesec dana pošto je Srpska napredna stranka pobedila na izborima i osvojila vlast koju će neprikosnoveno držati sve do danas. 

Sajt je, međutim, nastavio da radi, ali sa relativno čestim promenama izdavača i tima.

Portal je, inače, imao drugačiju vlasničku strukturu od novina, ali ne suštinski – njeni vlasnici zvanično su, preko firme „Pravda plasman”, bili Ana Stefanović i biznismen Dušan Vuksanović, inače vlasnik više kompanija koje se bave izdavanjem novina. Početkom 2013. godine, Ana Stefanović odlazi iz vlasništva i Pravda još godinu dana ostaje Vuksanoviću, kada je preuzima firma „Avala Press” u vlasništvu Tomislava Dragojlovića. 

Dok su se dešavale turbulencije u menadžmentu, desile su se i u redakciji. Najpre na čelo novinarskog tima sajta 2012. godine dolazi Predrag Jeremić, sada urednik informative na sajtu Pinka, ali ne zadržava se – 2013. ga menja Igor Marinković iz ekstremnodesničarskog pokreta SNP Naši, koji je na uredničkom mestu i danas.

Pod Marinkovićevim uredničkim vođstvom, čini se da je sajt polako tokom godina zauzimao sve ambivalentniji stav prema Vučiću, pa su pozitivno intonirani tekstovi i postovi na mrežama sve više bivali „prošarani” kritičkim i negativnim. Stvar se konačno prelomila oko 2018. godine kada i Marinković preuzima direktorsku ulogu u firmi „Avala Press” koja će 2023. preći u njegove ruke. 

Pravda.rs od tada oštro zauzima pravac koji danas ima – antivučićevski i antirežimski, ali nemaju svi režimi isti tretman. Naime, portal je već godinama unazad vrlo naklonjen ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i režimu u Ruskoj federaciji. Otvoreno su protiv ulaska u EU i „evropskih vrednosti”, a alternativu vide na istoku: u BRIKS-u i u „antiglobalističkim”, tradicionalnijim vrednostima. 

Očekivano, i rusko-ukrajinski sukob bio je zgodan zamajac sajtu koji mu je doneo i nešto veću popularnost. 

Recimo, prema podacima platforme BuzzSumo, tekstovi Pravde podeljeni na Fejsbuku i Tviteru tokom marta 2022. godine po početku rata, dobili su skoro pola miliona impresija (lajkova, šerova, reakcija korisnika), što je apsolutni rekord ovog sajta u proteklih pet godina. „Putin matirao zapad”, „Najavljen kao najbolji snajperista, Rusi ga ubili posle 20 minuta”; „Rusi ih kidaju i na nebu i na zemlji”, neki su od najpopularnijih naslova među čitaocima tog meseca. 

Još jedan period veće popularnosti, prema statistici BuzzSuma, Pravda je imala 2020. na početku pandemije. Najpopularniji tekst na mrežama u poslednjih pet godina jeste upravo iz tog perioda: „Nešto se dešava! Mediji o ovome ćute! Hiljade američkih trupa se upravo iskrcava širom EU! Koronavirus paravan za njihovo grupisanje”, autora Saše Borojevića, dobro poznatog teoretičara zavera i distributera lažnih vesti. 

I Pravdu su, kao i Borojevića, fekt-čekeri iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore nebrojeno puta tokom godina uhvatili u objavljivanju ili prenošenju neutemeljenih, manipulativnih i lažnih vesti u vezi sa raznim temama, od nenaučnih metoda lečenja, antivakserskih stavova i teorija zavera, do rata u Ukrajini ili čestih negiranja ratnih zločina u regionu.

Razume se – ratnih zločina srpske strane. A osim nacionalizma i šovinizma, naročito prema Albancima, sajt je više puta širio i mržnju i dezinformacije u vezi sa manjinama, poput migranata i LGBT populacije. 

Inače, osim što uređuje Pravdu, Marinković je jedan od urednika i voditelja i na popularnom Jutjub kanalu HelmCast, slične orijentacije, na kome se šire desničarske, nacionalističke, proruske i antiglobalističke ideje. Kanal i sajt je pokrenuo Nikola Šijan, takođe jedan od voditelja i vlasnik kafane u Golupcu, koga deo javnosti pamti po tome što je sasuo kofu izmeta na vrata direktora komunalnog preduzeća u Golupcu.