Od manje popularne aplikacije za ćaskanje, Telegram je u poslednjih pet godina postao relativno uticajna društvena mreža u Srbiji koja se već neko vreme nalazi u samom vrhu aplikacija za komunikaciju po broju „skidanja” sa Gugl Plej prodavnice.

Prvi veliki rast popularnosti ove mreže u regionu, novinari Raskrikavanja su primetili tokom pandemije 2020. godine kada je deo korisnika društvenih mreža, nezadovoljnih regulacijom sadržaja na Fejsbuku, migrirao na Telegram. Osim činjenice da je na Telegramu regulacija sadržaja mnogo „labavija”, ova mreža popularnost duguje i tome što korisnici i osnivači grupa i kanala mogu da otvore nalog potpuno anonimno, čak i sa jednokratnim, pripejd brojem telefona, tako da nijedan trag ne vodi do njih. Tako su na ovoj platformi brzo po početku pandemije nikli kanali gde su se anonimno delile (dez)informacije o koronavirusu i tzv „plandemiji”.

Drugi važan zamajac razvoju Telegrama u svetu i u Srbiji, bio je ruski napad na Ukrajinu. Za tri godine rata, ova mreža je postala možda i centralno mesto okupljanja onih koji žele „alternativne” vidove informisanja o geopolitičkoj situaciji – ljude skeptične prema izveštavanju mejnstrim zapadnih medija, proruski orijentisane građane i tzv. antiglobaliste.

Za razliku od Fejsbuka ili X-a na kojima i dalje postoji kakva-takva provera tačnosti objava, na Telegramu takve provere nema pa je platforma idealna za širenje dezinformacija i propagande. Upravo iz tih razloga, ovu mrežu brojni istraživači smatraju megafonom Kremlja. Takav je slučaj sa, recimo, istraživačima Centra za evropske politike iz Beograda, koji su 2023. godine identifikovali 143 Telegram kanala na srpskom jeziku koja su širila prorusku propagandu po čitavom Balkanu. Objave koje su delili često su bile samo prevedene i kopirane iz ruskih izvora, ali se sadržaj dodatno prilagođavao lokalnoj publici kroz poruke koje veličaju srpsko-rusko bratstvo, pravoslavno jedinstvo i zajedničku borbu protiv zapada, kao i nacionalizam i velikosrpske regionalne težnje koje potencijalno vode nestabilnosti u regionu (zalaganje za povratak Kosova, ujedinjenje sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom). 

Statistika Telegrama pokazuje da su najveći i najuticajniji kanali u Srbiji upravo oni koji šire takav narativ izveštavajući o ratu u Ukrajini i bezbednosnim i geopolitičkim pitanjima u Evropi i regionu. U tom smislu, iako mnogobrojna, Telegram scena u Srbiji je izrazito homogena – ako se pogleda spisak najpopularnijih kanala na srpskom jeziku, praktično svi su proruski, proputinovski, antiglobalistički i antizapadno orijentisani.

Ovi kanali u proseku broje više desetina hiljada članova, sa izuzetkom prvog na listi.

Reč je o kanalu Dejana Berića (@SrbijaRusija), koga prati više od 110.000 ljudi. Berić je srpski državljanin koji se od 2014. godine borio kao dobrovoljac u Donbasu na strani ruskih separatista, da bi u međuvremenu od vojnika postao „influenser” – osoba od uticaja na društvenim mrežama i autoritet onima koje zanima tema aktuelnog rata. U proseku, prema trenutnoj statistici Telegrama, dnevno objavljuje i po više od 100 postova, a svaku njegovu objavu vidi gotovo 20.000 ljudi.

Osim vesti sa fronta, video-snimaka i fotografija kojima se često ne navodi izvor, Berićev kanal funkcioniše i kao informacioni servis ruske države, budući da se redovno dele objave ruskih državnih medija, poput RT, ili uticajnih propagandista povezanih sa Kremljem. Na primer, mogu se naći prevedene objave sa popularnog, milionskog kanala Rybar koji vodi Mihail Zvinčuk, vojni bloger blizak Putinovom režimu. Ipak, kanal koji je tokom vremena najviše promovisan na Berićevom nalogu jeste onaj koji je lansirao prorežimski bloger, Ruslan Ostaško („Осташко! Важное”), sa 400.000 pratilaca. Ostaško je takođe odlikovan od strane ruske države, a odnedavno pod sankcijama Evropske Unije zbog podrške ratu.

Objave, fotografije i snimci sa ovog kanala neretko se prenose i na kanalu Dejana Berića, pokazuje Telegramova statistika o reklamiranju. Oglašavanje na ovoj platformi funkcioniše tako što vlasnik jednog kanala svoju plaćenu objavu (reklamu) postavlja na drugi kanal, najčešće slične tematike i ciljne publike. Deo prihoda od takve reklame odlazi Telegramu, dok drugi deo (i do 50 odsto) pripada vlasniku kanala na kojem je reklama objavljena. Među onima koji svoje poruke plasiraju na Berićevom kanalu je i ruski državni medij Raša Tudej.

Jedan od vidova finansiranja je i njegov Pejpal, kao i uplate i u kriptovalutama – na ovaj vid podrške Berić je pozivao 2022. godine, a od tada mu je, prema javno dostupnim podacima iz kriptonovčanika povezanih sa njim, uplaćeno oko 24.000 dolara.

Osim „medijskih” aktivnosti, Berić je i sam u prethodnom periodu radio i na regrutovanju plaćenika sa ovih prostora. Na njegovom kanalu su u nekoliko navrata ljudi pozivani da se priključe ruskim snagama, a objave su sadržale i informacije o logistici, plati i beneficijama. Kako bi promovisao regrutaciju, Berić je krajem 2022. godine na svom Jutjubu (gde takođe ima preko 120.000 pratilaca) objavio video iz kampa u koji dobrovoljci dolaze na obuku pre nego što budu poslati na front. Nije poznato koliko je ljudi preko njega otišlo u Ukrajinu, ali je učešće u tuđim ratovima u Srbiji krivično delo. 

Iza Berićevog, koji je najuticajniji, sledi niz neznatno manjih ali veoma sličnih kanala.

Sledeći najpopularniji je anonimni kanal „Bunt je stanje duha” (@buntcg), koji broji gotovo 90.000 pratilaca, i čije objave dnevno vidi i do dvadesetak hiljada ljudi. Kanal je aktiviran 2020. godine kao podrška „litijama”, pokreta koji se borio za očuvanje imovine i uticaja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Kanal je i nakon toga ostao veoma fokusiran na regionalna dešavanja, i to sa nacionalističkom agendom. Često se veličaju ratni zločinac Ratko Mladić i četnički pokret, o čemu je ranije pisao i Radio Slobodna Evropa, a ponekad se i podgrevaju tenzije u regionu. „Bunt” je, kako je pisao RSE, zbog ekstremističkog sadržaja i pretnji u nekoliko navrata privukao i pažnju policije i tužilaštva: na primer, zbog pozivanja na nasilje u Crnoj Gori 2022, ili pretnji smrću ambasadoru SAD Kristoferu Hilu i novinaru Dinku Gruhonjiću 2024. godine. Administratori kanala su anonimni, ali je jedan od njih prošle godine u intervjuu za portal Klix rekao da žele da doprinesu „svesrpskoj borbi” i vide „srpski barjak u Kninu, Skoplju i Skadru”. Jedan od kanala koji ih najviše promoviše i prenosi jeste „Сербский Вестник”, kanal o vestima iz Srbije na ruskom jeziku koji ima oko 13.000 pratilaca i koji se najviše čita upravo u Rusiji. Objave „Bunta” se često prenose i na kanalu desničarskih „Narodnih patrola”. 

U vrhu najmoćnijih se nalazi i anonimni kanal „Slovenski medved” sa gotovo 60.000 pratilaca. U opisu kanala, koji se primarno bavi trenutnim ratnim sukobom, navodi se da je u pitanju „glas Rusije u Srbiji”. Zanimljivo u vezi sa njim je i što se njegova publika, prema statistici sajta Telemetrio, dominantno nalazi u SAD-u. Objašnjenje može ležati u činjenici što njegove objave, pre svega video-snimke, često prenosi i citira uticajni ruski propagandni kanal na engleskom jeziku, „DD Geopolitics”, koji ima više od 150.000 pratilaca. Kako je 2023. godine pisao nemački list Welt, reč je o jednom od najvećih prokremaljskih kanala na engleskom jeziku, čiji je cilj da poruke ruskog režima dopru do internacionalne, zapadne publike.

Sličan obrazac važi i za ostale veće Telegram kanale i grupe u Srbiji, kao što su „Borbeni efektivi” (42.000 pratilaca), „Istočni front” (50.000 pratilaca), „Istočna budućnost” (49.000), Rat uživo, Istok Info, Sila sa istoka, itd. Svi oni su usredsređeni na prenošenje informacija iz ruskog ugla, oslonjeni pre svega na ruske državne medije, zvaničnike i tzv. vojne blogere i druge ideologe Putinovog režima. Pored toga, njihove objave su često nacionalistički intonirane kada je reč o temama koje se odnose na Srbiju ili region. 

Možda i ključan razlog popularnosti ovih kanala u Srbiji jeste činjenica da se ruska propaganda veoma lako uklapa u srpski nacionalistički narativ: njihova publika jednako snažno veruje u ideju ujedinjenja Rusije sa oblastima koje Moskva smatra svojima, koliko i u ideju ujedinjenja „srpskih zemalja”. Iz tog razloga domaći pratioci Telegram grupa aktuelna geopolitička zbivanja doživljavaju kao zajedničku borbu „pravoslavne braće” protiv zapadnih sila, čime postaju posebno podložni uticaju propagande Kremlja. I statistika Telegrama potvrđuje te ideološke veze: ovi i brojni drugi slični Telegram kanali iz Srbije i Rusije se međusobno prenose, citiraju i linkuju, i tako formiraju razgranati „krvotok” putem koga ruski režim širi svoje propagandne poruke ne samo u Srbiji, već i u regionu i ostatku Evrope. 

I dok se na spisku najmoćnijih u Srbiji uglavnom radi o anonimnim kanalima čiji su osnivači i administratori odabrali da se sakriju (sa izuzetkom Dejana Berića), među njima se nalaze i dva čiji je vlasnik poznat. Reč je o Telegram kanalima Sputnika Srbija i RT Balkan, medijima u vlasništvu Ruske federacije.