U novembru 2022. godine, kada je emitovanje programa RT-a već zabranjeno u celoj Evropskoj uniji zbog, kako je navedeno, „podsticanja i podrške ruskoj agresiji”, ovaj ruski državni medij počeo je da radi u Srbiji na srpskom jeziku.
Glavna urednica RT-a, Margarita Simonjan, čija karijera je obeležena brojnim optužbama za propagandu, širenje dezinformacija i pordršku Kremlju, na dan lansiranja sajta RT Balkan, rekla je da ih „verovatno nigde u svetu nisu tako očekivali kao u Srbiji”.
„A dragoj srpskoj braći želim da se obratim na njihovom jeziku: Braćo, gledajte RT”, poručila je Simonjan.
Za glavnu urednicu RT Balkan imenovana je Jelena Milinčić, koja je prethodno živela u Moskvi i radila za španski RT. Lično se požalila Vladimiru Putinu 2013. godine, prilikom njegove posete redakciji RT-a, zbog nedobijanja državljanstva u toj zemlji i složenosti čitave procedure.
„Moramo da pružimo dobrodošlicu profesionalcima poput Vas. Vi ste mlada i lepa žena. Izvinjavam se, ali istina je da ste žena u reproduktivnom dobu”, rekao joj je između ostalog tada Putin.
Inače, Milinčić je ćerka Ljubinke Milinčić, glavne urednice Sputnjika, drugog ruskog državnog medija u Srbiji.
Prema podacima RT Balkana, njihovi video-sadržaji su tokom 2023. godine imali 150 miliona pregleda na društvenim mrežama, dok se taj broj u 2024. godini udvostručio.
„Ponosni smo što radimo u jedinoj zemlji u Evropi u kojoj sloboda govora, o kojoj je na Zapadu tako moderno pričati, ali ne i praktikovati, još uvek postoji”, izjavila je Milinčić po otvaranju televizijskog programa. Dodala je da redakciju čini tim „iskusnih i mladih novinara koji odbijaju da se potčine zapadnoj hegemoniji”.
Milinčić je u martu 2023. godine rekla i da je RT Balkan registrovan kao srpski medij, iako se finansira iz inostranstva. „RT je moderno čedo Rusije”, kazala je tom prilikom glavna i odgovorna urednica RT Balkan.
RT Balkan na svom portalu ima impresum, ali deluje da je on napravljen samo pro forme. U njemu nema informacija o kompaniji, glavnom i odgovornom uredniku ili adresi redakcije.
Ne navode se ni imena novinara koji rade u redakciji, a jedini dostupni podaci su broj telefona, dve mejl adrese, od kojih je jedna za prijavu na posao, i informacija da je osnivač RT-a u Rusiji „Autonomna neprofitna organizacija TV Novosti”.
Tokom gostovanja na RTS-u 2023. godine, Milinčić je izjavila da smatra kako je impresum kao format zastareo, a tom prilikom je potvrdila i da u redakciji RT Balkan radi oko 50 ljudi.
RT Balkan je odmah po osnivanju najavio planove za pokretanje televizijskog kanala, što se i dogodilo u decembru 2024. godine. Televizijski program je dostupan besplatno putem interneta, ali i putem Telekomovih servisa.
Iako je RT Balkan TV državni medij Ruske Federacije, vlasništvo nad ovom televizijom u Srbiji je formalno u rukama trojice ruskih državljana.
Naime, u srpskom poslovnom registru iza ove televizije stoji firma „RT Balkan Televizija doo Beograd”. Njen stoprocentni vlasnik je moskovska firma „Ktech limited liability company”.
Na koncu, ovu firmu poseduju trojica muškaraca – Sergej Kukota, Aleksandar Kupcov i Konstantin Treboganov.
Novinar Raskrikavanja je poslao vlasnicima niz pitanja o vlasništvu ove televizije, finansiranju kao i ulogama koje unutar televizije njih trojica eventualno obavljaju.
Do trenutka objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.
Razlog što je ruski državni TV kanal u Srbiji lansiran posredstvom privatne firme, po svemu sudeći treba tražiti u zakonskim ograničenjima.
Kako je pisao RSE krajem 2022. godine, u maju te godine registrovana je firma „Balkans Media DOO” u vlasništvu ruske TV Novosti, sa delatnošću proizvodnje i emitovanja TV programa, a pretpostavka je bila da je otvaranje te firme prvi korak ka pokretanju TV kanala.
Međutim, na kraju je TV kanal ipak lansiran preko privatne firme trojice Rusa. Pretpostavka novinara Raskrikavanja je da to učinjeno zbog toga što zakon nije dozvoljavao da imalac dozvole za emitovanje programa bude firma u državnom vlasništvu.
„Našli su tu rupicu, ali suštinski to jeste medij u vlasništvu ruske države”, rekla je za Raskrikavanje Judita Popović, bivša članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, i dodala: „Šta god oni pravili od mimikrije, to ne može da promeni suštinu”.
Naša redakcija uputila je pitanja redakciji RT Balkan, između ostalog, o uređivačkoj politici, vlasničkoj šemi i finansijama, ali ni od njih nismo dobili odgovore. Umesto toga, od glavne i odgovorne urednice Jelene Milinčić dobili smo pitanje koje već duže vreme manipulativno „forsira” vladajuća većina u Srbiji: „Kada ćete Vi objasniti kako krovna organizacija KRIK-a, OCCRP, sarađuje sa CIA?”.
Jelena Milinčić i Nikola Vrzić su ključne figure RT Balkana – Milinčić kao glavna i odgovorna urednica, a Vrzić kao urednik portala i informativnog programa. Ni ove informacije nisu dostupne u impresumu sajta.
Nikola Vrzić je bio novinar NIN-a, urednik u listu Pečat i autor emisije na radiju Sputnjik, a poznat je kao zagovornik kontroverzne teorije o „trećem metku” kojom se dovode u pitanje sudski utvrđene činjenice o ubistvu Đinđića. Sa Đinđićevim telohraniteljem Milanom Veruovićem, 2014. godine je objavio i knjigu „Treći metak: politička pozadina ubistva Zorana Đinđića”.
Vesti su, inače, najčešće potpisane kao „RT Balkan” ili su prenesene sa drugih izvora, poput matičnog RT-a, agencijskih servisa, Večernjih novosti i sličnih medija.
Kolumne i komentari su potpisani, pa se može videti da RT Balkan okuplja širi krug autora, među kojima su i istoričar Miloš Ković, novinarka Višnja Aranđelović, književnik Vladimir Tabašević, kolumnista Muharem Bazdulj, advokat Goran Petronijević i mnogi drugi.
Većina autora koje RT Balkan angažuje, kako su pisali Reporteri bez granica u septembru prošle godine, jesu desničarski i nacionalistički orijentisane ličnosti, čije stavove prenose i drugi mejnstrim mediji. Neki od autora, navode Reporteri, su česti gosti prorežimskih televizija.
„Predstavljeni kao novinari i analitičari RT Balkana, dobijaju široku platformu za legitimizaciju i širenje kremaljske propagande”, piše u izveštaju.
RT Balkan sledi isti narativ kao i matični RT, sa naglaskom na promovisanje ruskih interesa i zanemarivanje kritičkog osvrta na poteze Moskve. Tekstovi se često oslanjaju isključivo na izjave ruskih zvaničnika, dok se Ukrajina uglavnom prikazuje u negativnom kontekstu – pisalo se, između ostalog, da „Ukrajinci zavode teror po Hersonu” i da je „kijevska vlast pokušala da ubije civile u evakuaciji”, samo na osnovu izjava ruskih zvaničnika.
Pored podrške ruskoj politici, RT Balkan zauzima i pristrasan stav prema srpskoj vlasti i Republici Srpskoj. Tako je nakon incidenta u Narodnoj skupštini Srbije početkom marta 2025. godine, kada je opozicija bacila dimne bombe i upalila baklje, RT objavio senzacionalistički tekst pod naslovom: „Liberalni globalisti, ostaci USAID-a i Soroš: Ko stoji iza nasrtaja na Srbiju i Republiku Srpsku?”.
RT Balkan otvoreno podržava i ruske i srpske vlasti, ali u slučaju kada su srpski potezi na međunarodnoj sceni bili suprotni interesima Moskve, RT Balkan je stao na stranu Moskve. Naime, krajem februara 2025. godine, Srbija je u Generalnoj skupštini UN-a glasala za rezoluciju podrške ukrajinskom teritorijalnom integritetu koju ruska strana smatra „antiruskom”. RT Balkan je preneo saopštenje poslaničke grupe Branimira Nestorovića u kojoj je ovaj potez kritikovao, a urednik Nikola Vrzić je u svojoj autorskoj emisiji „Osvrt” rekao da je Srbija tim glasanjem izgubila – obraz.
Možda i najpoznatije lice RT Balkana je novinarka Ljiljana Smajlović koja od novembra 2022. godine vodi emisiju Relativizacija. Naziv emisije je referenca na kritike koje joj se godinama upućuje iz dela javnosti – da ima relativizatorski (ali naizgled objektivni) pristup političkim dešavanjima kojim pokušava da zamagli granicu između dobra i zla i skine odgovornost sa političkih aktera, pre svega onih na vlasti.
Nedavno je, u jeku studentskih protesta, izjavila da nije samo vlast kriva za lošu atmosferu u društvu, kao i da studenti produbljuju političku krizu time što ne pristaju na dijalog. Izjavila je i da sumnja da su studentski protesti spontani, i da će prerasti u „građanski rat” ili makar ulične sukobe ukoliko se ne prekinu. Sugerisala je i da zapad upumpava novac za rušenje Vučića.
Njen uticaj je utoliko veći jer slovi za izuzetno obrazovanu, elokventnu i iskusnu novinarku. Pre RT Balkan, kako podseća Istinomer, Smajlović je, između ostalog, bila urednica u listovima Oslobođenje, Evropljanin, NIN, novinarka nedeljnika Vreme, kolumnistkinja Nedeljnika, a funkciju glavne i odgovorne urednice lista Politika obavljala je u dva navrata.
Evropska unija je 2022. godine zabranila emitovanje RT-a i Sputnjika u svim državama članicama „zbog širenja ruskih dezinformacija”. Brisel je apelovao na Srbiju da se uskladi s ovom odlukom, ali ona to do danas nije učinila.
Evropski parlament je pozvao vlasti u Beogradu da preduzmu mere protiv ruskih državnih medija, a izvestilac EP za Srbiju, Vladimir Bilčik, izjavio je da emitovanje RT-a u Srbiji predstavlja rusku propagandu, a ne pitanje slobode govora.